ZDRAVA HRANA

ISHRANOM PROTIV STRESA

Stres je sastavni deo života i veoma je bitan za normalno funkcionisanje organizma, sve dok ne predje u hronični stres. Dugoročni ili Hronični stres je stanje koje nastaje kada organizmu treba duži vremenski period da se prilagodi nekoj stresnoj sitiaciji. Pored fizičke aktivnosti, kao i raznih drugih metoda za otklanjanje stresa, pravilna ishrana je jedan od glavnih faktora u toj borbi.

Šta je to stres

Stres je normalna biološka pojava i nastaje kada organizam pokušava da se prilagodi nekom stresnom dogadjaju. Stres je sastavni deo života i veoma je bitan za normalno funkcionisanje, sve dok ne predje u hronični stres. Dugoročni ili Hronični stres je stanje koje nastaje kada organizmu treba duži vremenski period da se prilagodi nekoj stresnoj sitiaciji.

Hronični stres ima loš uticaj na ljudsko zdravlje i često izaziva niz neželjenih efekata. Nepravilna ishrana, pušenje, alkohol, neadekvatna fizička aktivnost, previše kafe… takodje mogu biti izvor konstantnog stresa, jer organizam kao odgovor na novonastalu situaciju luči hormon stresa, pa naizgled bezazlene stvari mogu dovesti do hroničnog stresa.

Zbog toga što znamo da stres narušava kako fizičko tako i psihičko zdravlje, treba pristupiti preventivnim merama kako bi izbegli neželjene efekte stresa. Pored fizičke aktivnosti i raznih drugih metoda za otklanjanje simptoma stresa, pravilna ishrana je jedan od važnih faktora u toj borbi.

Pod pravilnom ishranom se podrazumeva to da ona bude redovna i u umerenim količinama. Takodje hrana koju konzumirate treba da vam obezbedi dovoljno vitamina i minerala, jer u suprotnom može doći do nekih neželjenih posledica koje se mogu manifestovati kroz simptome depresije, anksioznosti, napetosti, nesanice…

PROČITAJTE JOŠ KOJE SU TO NAMIRNICE KOJE MOGU DA VAM OJAČAJU IMUNITET

Za otklanjanje simptoma stresa bitno je unositi hranu koja je bogata vitaminima i mineralima poput:

VITAMINA B GRUPE

Vitamini B grupe su veoma važni jer su neophodni ćelijama da bi pretvarale ugljene hidrate u energiju. Doprinose zaštiti nervnog sistema, smiruju telo i um, dobar su saveznik u borbi protiv anksioznosti, nesanice i napetosti.

U borbi protiv stresa, kao i za normalno funkcionisanje nervnog sistema najzaslužniji su vitamin B5 i B6, dok je vitamin B12 neophodan za normalnu neurološku funkciju kao i za stvaranje crvenih krvnih zrnaca što sprečava pojavu anemije. Namirnice koje su bogate vitaminima iz B grupe su losos, suvo voće, semenke suncokreta, kikiriki, orasi…

VITAMIN C

Stres utiče na smanjenje nivoa vitamina C u organizmu. Poznato je da je vitamin C idealan za jačanje organizma, manji nivo ovog vitamina može da dovede do odredjenih zdravstvenih problema. Kada ste pod stresom preporučuje se da ishranu obogatite namirnicama koje su bogate vitaminom C, poput crvene paprike, citrusnog voća, paradajza, jagode…

MAGNEZIJUM

Magnezijum je veoma bitan jer doprinosi održavanju zdravlja nervnog sistema. Nedostatak ovog minerala dovodi do napetosti kada ste pod pritiskom, do nervoze, anksioznosti, depresije. Takodje može doći i do grčeva u mišićima. Zato je veoma bitno konzumirati namirnice koje su bogate magnezijumom, poput banana, ribe, zelenog lisnatog povrća, suvog voća…

KALCIJUM

Kalcijum u kombinaciji sa magnezijumom reguliše rad nerava i doprinosi boljoj izdržljivosti. Dobar je saveznik za poboljšanje sna i za regulisanje rada srca. Takodje, kalcijum usporava starenje. Namirnice koje su bogate kalcijumom su mleko i mlečni proizvodi, sardina…

GVOŽDJE

Adekvatan unos gvoždja je takodje od velikog značaja za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Namirnice koje su bogate gvoždjem su: jaja, spanać, džigerica, kopriva, sardine…

PROČITAJTE JOŠ KOJE SU TO NAMIRNICE KOJE DOPRINOSE ZDRAVLJU SRCA I KRVNIH SUDOVA

Namirnice koje pomažu u borbi protiv stresa

1. BANANE

Pored toga što su ukusne i imaju dosta hranljivih sastojaka, banane deluju blagotvorno na zdravlje vašeg organizma. Redovnim konzumiranjem u normalnim količinama, banane doprinose rešenju odredjenih problema.

POMAŽU U SMANJENJU STRESA – Prilikom nekih stresnih situacija srce ubrzano radi i dolazi do povećane napetosti mišića pa organizam troši dosta kalijuma. Banane mogu da vam budu dobar saveznik u rešavanju povećane napetosti i nervoze jer sadrže dosta kalijuma.

DEPRESIJA – osobe koje su u depresiji ili imaju neki vid anksioznosti, redovnim konzumiranjem banana mogu dosta da poboljšaju svoje stanje. Banane sadrže triptofan, vrstu aminokiselina koja doprinosi tome da telo proizvodi veću količinu hormona sreće koji se zove serotonin.

Što je više serotonina organizam deluje umirujuće i opuštajuće i manje su šanse da osoba bude depresivna i anksiozna. Konzumiranjem banana poboljšavate svoje psihičko stanje i pozitivno delujete na celokupni nervni sistem.

SMANJUJU RIZIK OD INFARKTA I ŠLOGA – redovnim konzumiranjem banana smanjujete rizik i do 40% od moždanog i srčanog udara.

DOBRE SU KOD ANEMIJE – banane sadrže dosta gvoždja, a gvoždje je dobar saveznik u borbi protiv anemije jer stimuliše proizvodnju hemoglobina u krvi.

Takodje banane sadrže dosta kalijuma i magnezijuma, pa su zato dobre da se jedu pre spavanja, jer pomažu kod opuštanja mišića i pozitivno utiču na bolji san.

2. BRUSNICE

Brusnica je jak antioksidans i ima veoma pozitivan uticaj na ljudski organizam. Deluje i kao prirodni antibiotik jer sprečava prijanjanje bakterija za zidove sluznica u organizmu. Najbolje se pokazala u sprečavanju vraćanja infekcije u urinarni trakt. Kod urinarnih infekcija je potvrdjeno njeno dejstvo protiv E-coli i drugih bakterija koje izazivaju infekciju urinarnog trakta.

Brusnica bolje deluje od antibiotika jer antibiotici u većini slučajeva ne unište sve bakterije, jer se deo bakterija sakrije u zidove mokraćne bešike, pa se dešava da bakterije nastavljaju da se šire sa prestankom njihovog uzimanja. Brusnice su dobre za sprečavanje nastanka oboljenja desni, srca i krvnih sudova. Imaju umirujuće dejstvo i preporučuju se osobama koje imaju problema sa stresom.

3. BOROVNICE

Borovnica sadrži dosta antioksidanasa koji doprinose boljem radu imunog sistema. Antioksidansi iz borovnice neutrališu slobodne radikale i na taj način pomažu imunom sistemu. Jedna šolja borovnica dnevno (oko 150 grama) može da učini da vaše zdravlje bude na zavidnom nivou.

Ako konzumirate ovu količinu borovnica dnevno, prema nekim studijama možete da smanjite rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti do 15% u kratkom vremenskom periodu.

Sadržaj vlakana u 100 grama borovnica je 2,4 grama, a takodje ima i visok procenat vitamina C, vitamina K i mangana. U porciji od 100 grama ima 57 kalorija, oko 14,49 grama ugljenih hidrata i visok procenat vode. Konzumiranjem borovnice možete regulisati krvni pritisak i tako sprečiti moždani i srčani udar.

4. SEMENKE SUNCOKRETA

Semenke suncokreta su dobre za vaše zdravlje zato što su bogate mineralima i vitaminima, zbog kojih imaju lekovita svojstva. Redovnim konzumiranjem semenki suncokreta možete preventivno uticati na vaše zdravstveno stanje, odnosno možete sprečiti pojavu raznih oboljenja.

UTIČU NA ZDRAVLJE SRCA – semenke suncokreta sadrže vitamin E koji je veoma dobar za naše srce. Oko 30 g pečenog suncokreta zadovoljava oko 75% dnevnih potreba, odnosno dnevne preporučena doze vitamina E. Vitamin E je veoma važan u sprečavanju starenja, kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Osim vitamina E, semenke suncokreta imaju i magnezijum koji ima isto važnu ulogu u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.

UTIČU NA METABOLIZAM – redovnim konzumiranjem, semenke suncokreta pospešuju metabolizam, čime dobijate više energije i bolji imunitet.

UTIČU NA STRES – Kada ste nervozni, osećate napetost ili čak osećate depresiju, konzumirajte semenke suncokreta jer vam mogu pomoći u borbi sa stresom, odnosno mogu vam pomoći da se opustite.

Semenke suncokreta su veoma bogate vitaminom E koji je dobar antioksidans. Vitamin E funkcioniše tako što kruži po celom telu i neutrališe štetne materije, odnosno slobodne radikale koji prave ogromnu štetu u organizmu i tako sprečava nastanak raznih bolesti. Smanjuje rizik od nastanka raka debelog creva, smanjuje simptome astme, reumatoidnog, artritisa.

Veoma važnu ulogu ima i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pa tako redovnim konzumiranjem semenki suncokreta možete znatno smanjiti rizik od srčanog udara.

Semenke suncokreta su bogate i magnezijumom, koji dosta pomaže kod smanjenja krvnog pritiska, astme, glavobolje. Dovoljne količine magnezijuma u organizmu mogu dosta da smanje rizik od srčanog i moždanog udara. Magnezijum je veoma bitan za zdravlje kostiju i za nervni sistem. Normalne količine magnezijuma u organizmu pomažu kod regulisanja nervnog sistema.

Sa druge strane nedovoljne količine magnezijuma mogu doprineti visokom krvnom pritisku, glavoboljama, nervozi, umoru, bolovima, grčevima, itd… Pored magnezijuma i vitamina E, semenke suncokreta su dobar izvor i selena koji je veoma bitan za ljudsko zdravlje. Selen je veoma dobar jer poboljšava detoksikaciju i dosta doprinosi u prevenciji raka.

5. ČAJ OD KAMILICE

U prirodi uglavnom postoji lek za sve. Mnoge prirodne lekove koje danas koristimo za ublažavanje i lečenje raznih bolesti koristili su ljudi i pre više od hiljadu godina. Jedan od tih veoma važnih i cenjenih prirodnih lekova je i kamilica.

Redovnom upotrebom kamilice možete ublažiti i rešiti niz zdravstvenih tegoba. Kamilica pomaže kod smanjenja stresa, nervoze, poboljšava san, kod bola u grlu, otežanog disanja, bronhitisa, prehlade, jača imunitet, koristi se za lečenje zapaljenja kože i sluzokože, kod opekotina, rana i čireva. Koristi se i za ispiranje očiju, usta, nosa i ušiju i drugih osetljivih organa.

Kamilica poseduje opuštajuća svojstva. Redovnim konzumiranjem čaja od kamilice možete prirodnim putem da ublažite stres i anksioznost. Kamilica opušta mišiće, poboljšava san, snižava krvni pritisak, drugim rečima dovodi telo do stanja opuštenosti. Na ovaj način se u znatnoj meri ublažavaju simptomi nesanice, nervoze i razdražljivosti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s