ZDRAVA HRANA

DINJA – ukusna i lekovita

Pored lubenice i dinja je još jedna ukusna, osvežavajuća i niskokalorična namirnica, koja osim svih ovih osobina, poseduje i mnoga lekovita svojstva. Dinja predstavlja idealno rešenje da se rashladite u toku letnjih vrućina. Zbog svojih dobrih nutritivnih osobina, dinja osim što je veoma hranlljiva ima i blagotvorno dejstvo na vaš organizam. Dinja ne goji, osvežava i prepuna je hranljivih sastojaka koji su potrebni za normalan rad vašeg organizma.

U NASTAVKU TEKSTA MOŽETE PROČITATI:

  1. ŠTA JE TO DINJA
  2. LEKOVITA SVOJSTVA DINJE
  3. NUTRITIVNA VREDNOST DINJE
  4. KADA UVESTI DINJU U BEBINU ISHRANU
  5. DA LI TRUDNICE SMEJU DA KONZUMIRAJU DINJU
  6. SEMENKE DINJE – LEKOVITA SVOJSTVA

Šta je to dinja

DINJA je jednogodišnja zeljasta biljka i poreklom je iz Azije i Afrike. Velika dilema se vodi oko toga da li je dinja voće ili povrće. Dinja (lat. Cucumis melo) spada u porodicu Cucurbitaceae, pa bi zato trebala da se smatra povrćem, ali mnogi takodje smatraju da je dinja voće. Dinja se naziva još dina, melon, pekun, pipun i pepun. Sorte Dinje se dele u tri grupe i to:

  • REBRASTE DINJE – karakteristično za njih je da imaju žutu i narandžastu boju mesa
  • MREŽASTE DINJE – boja mesa kod njih je od svetlo žute do zelene
  • DINJE KOJE IMAJU GLATKU KORU – imaju izražen duguljasti oblik i veoma slatko i ukusno meso

Dinja se uzgaja u vrtovima i na plantažama, uglavnom cveta na početku leta a bere se u jesen. Dinja ima vrlo lep ukus i veoma prijatan miris. Plod je ovalnog oblika a jestivi unutrašnji deo je narandžaste ili svetlo zelene boje. Ima tamno zelene listove koji su nazubljeni po rubovima i poredjani su naizmenično na dugim peteljkama. U središnjem delu se nalazi šupljina koja je ispunjena semenkama. Plod je obično dug do 22 cm a težak do 2 kg. Stablo može da bude visoko i do 3 metra. Kora bundeve može biti glatka, naborana ili mrežasta. Plod dinje sadrži do 95 % vode.

Dinja potiče iz Azije i Afrike, a u Evropi se pojavila u 15 veku. Da bi dinja bila ukusna potrebno je puno topline i svetlosti, pa su zbog toga najbolje dinje koje dozrevaju pod otvorenim nebom. Dinja na sobnoj temperaturi može da se čuva najviše 7 dana dok u frižideru može da traje i do dve nedelje. Sladak i prijatan ukus dinje vam omogućava da od nje pravite razne poslastice kao što su sladoled, voćne salate ili je možete koristiti za razne koktele.

Berba kreće kada je dinja u punoj zrelosti, odnosno kada se plod sa lakoćom odvaja od drške. Dinju ne treba brati ranije jer ona ne povećava sadržaj šećera nakon berbe, kao što je to karakteristika kod nekog drugog voća.

Lekovita svojstva dinje

Dinja je izuzetno lekovita namirnica čijim konzumiranjem možete uticati preventivno na niz stvari i tako poboljšati svoje zdravstveno stanje.

KOJA SU TO LEKOVITA SVOJSTVA DINJE:

REGULIŠE KRVNI PRITISAK

Konzumiranjem dinje možete smanjiti krvni pritisak jer ona sadrži vlakna, vitamin C, kalijum i kolin koji podupiru zdravlje srca. Kalijum je veoma bitan jer pomaže da se organizam oslobodi viška natrijuma, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Takodje kalijum je usko povezan i sa smanjenim rizikom od infarkta kao i sa smanjenjem ili gubitkom mišićne mase.

BRUSNICA – LEKOVITA SVOJSTVA BRUSNICE

ČUVA ZDRAVLJE OČIJU

Ako želite da poboljšate vid dinja je pravo rešenje za to. Dinja sadrži beta karoten koji povećava unos vitamina A koji je neophodan za bolje zdravlje očiju. Nedostatak vitamina A i C može da dovedete do glaukoma i makularne degeneracije, a u nekim slučajevima čak i do slepila. Konzumiranjem dinje možete usporiti pa čak i sprečiti razvoj ovih stanja, odnosno poremećaja.

UMANJUJE RIZIK OD RAZVIJANJA ASTME

Dinja sadrži beta karoten, veoma bitan nutrijent koji smanjuje rizik od razvijanja astme. Drugi nutrijent koji je takodje veoma bitan u zaštiti od astme je vitamin C, sprečava gubitak kiseonika i umanjuje rizik od alergijskih reakcija. Pored dinje beta karoten sadrže i bundeve, šargarepa, spanać, kelj…

DINJA REGULIŠE PROBAVU

Dinja sadrži dosta vlakana i vode i idealna je za sprečavanje zatvora, poboljšanje zdravlja probavnog sistema, izbacivanje toksina iz creva. Dinja pomaže u regulisanju probave, spada u lako varljivu hranu, možete je konzumirati na prazan želudac i u većim količinama.

IMA PROTIVUPALNA SVOJSTVA

Dinje sadrže kolin koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Osim toga važnu ulogu ima i u održavanju elastičnosti staničnih membrana, smanjenju hroničnih upala i transmisiji živčanih impulsa. Redovnim konzumiranjem dinje možete smanjiti nivo oksidativnog stresa, što dovodi do smanjenja upalnih procesa koji mogu prouzrokovati pojavu artritisa.

ŠTITI KOŽU I KOSU

Ako hoćete da imate lepšu kosu i zdraviju kožu konzumirajte dinju. Dinja sadrži vitamin A koji je veoma bitan za lepotu kože i kose. Vitamin A štiti kožu od uticaja UV zraka koji uzrokuju starenje kože. Značajnu ulogu u održavanju lepote kože i kose ima i vitamin C koji je bitan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu.

DINJA ŠTITI OD RAKA

Dinja sadrži dosta antioksidanasa koji imaju glavnu ulogu u zaštiti zdravih ćelija od oštećenja i upala. Antioksidansi tako sprečavaju, odnosno umanjuju rizik od nastanka raka. Smatra se da su dinje korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, raka pluća i gušterače.

JAGODE – UKUSNO I ZDRAVO VOĆE

Nutritivna vrednost dinje

Nutritivna vrednost na 100 g namirnice:

  • ENERGETSKA VREDNOST – 34 kCal
  • UKUPNO PROTEINA – 0,84 g
  • UKUPNO UGLJENIH HIDRATA – 8,16 g
  • UKUPNO MASTI – 0,19 g
  • DIJETALNA VLAKNA – 0,9 g
  • VODA – 90,15 g
  • MONOSAHARIDI – 3,47 g
  • DISAHARIDI – 4,39 g
  • POLISAHARIDI – 0,03 g
  • VITAMIN A – 3,382 IU
  • TIAMIN – 0,04 mg
  • RIBOFLAVIN – 0,02 mg
  • NIACIN – 0,73 mg
  • PIRIDOKSIN – 0,07 mg
  • FOLATI – 21 mcg
  • PANTOTENSKA KISELINA – 0,11 mg
  • VITAMIN C – 36,7 mg
  • VITAMIN E – 0,05 IU
  • VITAMIN K – 2,5 mcg
  • KALCIJUM – 9 mg
  • BAKAR – 0,04 mg
  • GVOŽDJE – 0,21 mg
  • MAGNEZIJUM – 12 mg
  • FOSFOR – 15 mg
  • KALIJUM – 267 mg
  • NATRIJUM – 0,016 g
  • CINK – 0,18 mg
  • MANGAN – 0,04 mg
  • SELEN – 0,4 mcg

Kada uvesti dinju u bebinu ishranu

Dinja je isto kao i lubenica veoma korisna hrana za bebe. U bebinu ishranu dinju možete uvesti kada beba napuni osam meseci. Ukus dinje će se najverovatnije svideti vašoj bebi, što je dobro, jer dinja pored vrlo prijatnog ukusa pruža i niz zdravstvenih benefita.

Dinja ima visok sadržaj VITAMINA C I A kao i kalcijuma. Zbog beta karotena dinja je idealna namirnica koja ima veoma pozitivan uticaj na zdravlje očiju. Dinja sadrži i dosta vode pa je veoma korisna za gašenje žedji i za osveženje.

Kada uvodite novu namirnicu u bebinu ishranu to treba da bude postepeno. Obavezno uvodite samo po jednu novu namirnicu kako bi znali na koju namirnicu je beba odreagovala ako dodje do alergijske reakcije. Kod nekih beba može da se javi osip, ali to se dešava uglavnom zbog kiselosti dinja a ne zbog alergije. Pre uvodjenja nove namirnice u bebinu ishranu posavetujte se sa pedijatrom.

Dinje isto kao i lubenice se ne tretiraju pesticidima u velikoj meri pa spadaju u namirnice koje nisu visoko kontaminirane pesticidima.

CINK – MINERAL KOJI ČUVA VAŠE ZDRAVLJE

KAŠICA OD DINJE ZA BEBE

Sastojci koji su vam potrebni:

  • 1 ŠOLJA ISECKANE DINJE
  • 2 KAŠIKE PIRINČANIH PAHULJICA

Priprema je veoma laka. Iseckano meso dinje ubacite u blender, usitnite u kašicu a zatim dodajte pirinčane pahuljice. Posle nekoliko minuta kašica je spremna za konzumiranje.

Ovu kašicu možete ponuditi bebi sa navršenih godinu dana, a ako želite nešto ranije da je uvrstite u bebinu ishranu, prethodno se posavetujte sa pedijatrom.

Dinja u trudnoći

Dinja sadrži dosta hranljivih sastojaka i može se konzumirati u trudnoći ali u umerenim količinama. Najbolje je da se konzumira izmedju obroka jer se tako mogu izbeći neka neželjena dejstva. Ne preporučuje se da se dinja jede ili kombinuje sa nekim drugim proizvodima, a pogotovo ne sa mlečnim proizvodima i alkoholom. Trudnice bi trebalo da konzumiraju dinju na razuman način, odnosno u umerenim količinama, i nikako na prazan stomak jer postoji mogućnost da je dinja prezrela ili nezrela, odnosno postoji mogućnost da dinja nije zrela.

Zato trudnice oprez izbegavajte kupovinu i nezrelih i prezrelih dinja kupujte isključivo zrele dinje. Ako nemate kontraindikacije onda je dinja pravi izbor za vas, normalno ako se konzumira u normalnim količinama. A zašto je dinja pravi izbor? Zato što sadrži:

  • Folnu kiselinu – za očuvanje ćelija
  • Vitamin A i Beta karoten – za zdravlje očiju i kvalitet kože, kose i noktiju
  • Vitamin B – dobar je za zdravlje kože
  • Vitamin C – za bolji imunitet
  • Magnezijum – reguliše nervni sistem
  • Kalijum – za bolje funkcionisanje ćelija
  • Dijetalna vlakna – za bolji rad probavnog sistema

Dinja može da smanji nivo stresa koji pogadja trudnice i gde se javlja prekomerna razdražljivost, povećan umor, problem sa spavanjem, itd…

Trudnice bi trebale da jedu dinje i to opet napominjem u razumnim količinama. Odredite svoju neku meru koja nije škodljiva po vas i po vašu nerodjenu bebu. A prednosti konzumiranja dinje su sledeće:

  • Zbog bogatstva minerala i vitamina koje dinja sadrži, dolazi do poboljšanja metabolizma
  • Sastojci koje dinja sadrži doprinose boljem raspoloženju, što je dobro i za trudnicu i za nerodjenu bebu
  • Konzumiranjem dinje možete poboljšati rad nervnog sistema
  • Možete smanjiti rizik od zatvora i hemoroida u periodu trudnoće
  • Uklanjanjem viška tečnosti iz organizma smanjuje se opterećenje bubrega
  • Dinja pomaže u povećanju crvenih krvnih zrnaca i nivoa hemoglobina u krvi čime sprečava i leči anemiju
  • Dinja poboljšava stanje kože, noktiju i kose

U kojim slučajevima trudnice ne bi trebalo da konzumiraju dinje?

  • Dinja se ne preporučuje pacijentima sa dijabetesom zbog velike količine šećera koji sadrži
  • Kod osoba koje imaju gastritis
  • Zabranjeno je konzumirati kod gastrointestinalnih infekcija
  • Ako se konzumira sa alkoholom i mlečnim proizvodima može da izazove smetnje u radu probavnog sistema
  • Ne preporučuje se kod osoba koje imaju poremećaj creva

Ukoliko imate nekih kontraindikacija prilikom konzumiranja dinje, obratite se za savet svom lekaru. A ako je sve u redu konzumirajte dinju u umerenim količinama jer sadrži dosta hranljivih sastojaka koji su neophodni za vaše normalno funkcionisanje.

Semenke dinje – lekovita svojstva

Semenke dinje su jestive i izuzetno lekovite. Semenke dinje sadrže:

  • 10% vode
  • 27% masnog ulja
  • 4,5% azotnih materija
  • 1,5% fitina

Semenke dinje (osušene i samlevene) su se dobro pokazale kod raznih upala organa i kod urinarnih infekcija. Glavni uzročnik većine urinarnih infekcija je bakterija ešerihija koli. Semenke dinje su se dobro pokazale u borbi sa ovom infekcijom, pa kada antibiotici ne pomažu što se dešava često, onda probajte da problem rešite prirodnim putem u ovom slučaju su to semenke dinje.

SEMENKE DINJE SU IDEALNE ZA KONZUMIRANJE U VRELIM LETNJIM DANIMA JER IMAJU RASHLADJUJUĆI EFEKAT.

Semenke dinje, plod kao i ulje od semenki dinje koristi se u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti kao što su kašalj, temperatura kao i za lečenje želudačnih, probavnih i urinarnih smetnji.

Kako da pripremite i koristite lek za urinarne infekcije od semenki dinje koji je izuzetno efikasan? Jedino što treba da uradite je da osušene semenke dinje sameljete. Zatim možete početi sa terapijom koja treba da traje 21 dan. Jednu kašiku samlevenih semenki dinje razmutite u čaši vode, i uzimajte svako jutro do kraja terapije. Terapija bi trebala da bude efikasna ukoliko ispoštujete celu proceduru.

3 мишљења на „DINJA – ukusna i lekovita

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s