ZDRAVLJE

ANKSIOZNOST – uzrok, simptomi i lečenje anksioznosti

Kada osoba povremeno oseća ANKSIOZNOST kao reakciju na odredjene dogadjaje, kao što su polaganje nekog ispita, pred javni nastup, razgovor za novi posao itd… to se smatra za normalnu reakciju. Problem nastaje kada je ANKSIOZNOST toliko intenzivna i učestala da osobu remeti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, onda ANKSIOZNOST treba lečiti jer je to mentalni poremećaj. Procenjuje se da trećina populacije pati od anksioznog stanja, odnosno poremećaja u nekom trenutku svog života.

Šta je to anksioznost

ANKSIOZNOST može da se definiše kao lebdeći i neodredjeni strah, teskoba odnosno kao stanje strepnje, zabrinutosti, nemira ili straha u vezi nekog dogadjaja koji može imati neizvestan ishod.

U smislu onoga što se dešava u nama, ANKSIOZNOST je isto što i STRAH, samo što kod STRAHA mi imamo realnu opasnost, dok kod ANKSIOZNOSTI mi predvidjamo neke buduće dogadjaje, odnosno predvidjamo neki negativan ishod neke buduće situacije.

Što se tiče straha i ANKSIOZNOSTI dok su u granicama normale, mogu često da budu i korisni bez obzira što se radi o negativnim emocijama.

Pošto su ANKSIOZNOST i STRAH sastavni deo života, dok se manifestuju u nekom slabijem obliku, odnosno sve dok simptomi nisu veoma intenzivni i učestali, mogu korisno da deluju na nas, tako što ćemo brže da procenimo realnu opasnost po nas i brže ćemo da odreagujemo kako bi se zaštitili.

Zašto dolazi do pojave anksioznosti

Svaki čovek povremeno oseća ANKSIOZNOST što je i normalna reakcija u različitim situacijama kao što su polaganje nekog ispita, razgovor za novi posao, javni nastup itd…

Problem nastaje kada simptomi koji su karakteristični za ANKSIOZNOST počnu da budu veoma intenzivni i učestali, pa osoba više ne može da funkcioniše normalno, onda se radi o patološkoj ANKSIOZNOSTI koju je potrebno lečiti jer je to mentalni poremećaj.

Osoba kod koje se javi ovakav ANKSIOZNI poremećaj, učestalije i intenzivnije reaguje u odnosu na ono što je uobičajeno, na različite situacije, bilo da su one realne ili nisu realne.

Ovakav ANKSIOZNI poremećaj remeti osobu u normalnom funkcionisanju, jer osoba u odredjenim situacijama oseća nelagodnost, neprijatnosti ili uznemirenost.

Osoba počinje da izbegava odredjene dogadjaje, mesta, situacije, ljude i na taj način samo pogoršava svoje ANKSIOZNO STANJE i samim tim doprinosi lošijem kvalitetu života.

Do pojave ANKSIOZNOSTI dolazi zbog različitih faktora, jer ne postoji jedinstven jasno utvrdjen uzrok ANKSIOZNOSTI.

Uzroci koji dovode do pojave anksioznosti:

  • Do pojave anksioznosti može dovesti dugotrajan stres koji je manjeg intenziteta a koji se vremenom nakuplja, kao i reakcija na strah i intenzivan stres
  • Droga i alkohol – kod odredjenog broja ljudi uzrok mogu biti neadekvatne životne navike kao što su droga i alkohol
  • Razni stresni dogadjaji kao što su gubitak posla, preseljenje u novu sredinu, gubitak drage osobe, saobraćajna nesreća, itd… Osobe koje su doživele ove ili slične traume su u većem riziku da razviju anksiozni poremećaj
  • Jedan broj ljudi ima i genetske predispozicije da razvije anksiozno stanje
  • Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost i to pre svega zbog brige o ishodu lečenja
  • Anksioznost može da se javi i zbog drugih mentalnih poremećaja

Najčešći tipovi anksioznosti su:

  1. Anksioznost gde se javljaju napadi panike – ovaj oblik poremećaja se javlja bez prethodnih simptoma upozorenja. Osoba doživljava iznenadne, nekontrolisane panične napade, koji po simptomima liče na one koji se javljaju neposredno pred srčani udar. Osoba u trenutku ovakvog nekontrolisanog paničnog napada ima i fizičke simptome koji se manifestuju u vidu bola ili probadanja u grudima, gušenja, pojačanog znojenja, bržeg otkucaja srca.
  2. Socijalni poremećaj anksioznosti – ovaj vid poremećaja se javlja kod osobe koja ima fobiju od svakodnevnih aktivnosti u javnosti. Kod osobe se javlja preterana briga ili strah od osude ili kritike drugih ljudi i to mahom nepoznatih osoba, kao i strah da ne bude predmet tudjih podsmeha.
  3. Specifične fobije – kako i sam naziv kaže, osoba koja ima ovaj vid poremećaja ima veliki strah od specifičnih situacija kao što su strah od letenja, visine, zatvorenog prostora. I najčešće se dešava da osoba uglavnom izbegava situacije gde može doći do napada anksioznosti.
  4. Opšti poremećaj anksioznosti – kod ovog vida poremećaja osoba oseća preteranu brigu ili tenziju, čak i u slučajevima kada ne postoji realan razlog za to.

Koji su simptomi anksioznosti

Pored prekomerne brige i straha kao glavnih oblika ANKSIOZNOSTI, postoji još dosta simptoma koji su karakteristični za anksiozno stanje kao što su:

  • Poremećen san (plitak san, rano budjenje itd)
  • Panični napadi koji su praćeni znojenjem, bolom u grudima, gušenjem, preskakanjem srca
  • Nervoza, nemir, nelagodnost
  • Umor, odnosno slabost
  • Izbegavanje odredjenih mesta, dogadjaja, ljudi
  • Osećaj krivice
  • Sve vrste fobija, kao što je na primer strah od visine, paukova, itd
  • Glavobolje
  • Jake vrtoglavice
  • Poremećaj disanja
  • Osećaj knedle u grlu, koji dovodi do otežanog konzumiranja hrane, odnosno do otežanog gutanja
  • Suva usta
  • Doživljaj gušenja
  • Pritisak u glavi
  • Bol u grudima
  • Lupanje srca
  • Trnjenje prstiju i dlanova
  • Slaba koncentracija
  • Seksualni problemi u vidu erektivne disfunkcije
  • Psihosomatske tegobe, odnosno problemi sa varenjem, povišen krvni pritisak, povišen holesterol itd…

Navedeno je mnogo različitih simptoma, ali bez obzira na to uzrok je samo jedan a to je ANKSIOZNOST.

Kako lečiti anksioznost

Kao prvo i osnovno kada prepoznate da imate ANKSIOZNI poremećaj treba sami sebi da priznate da imate problem, jer tako činite jedan veliki korak ka samom povratku u normalno stanje bez anksioznosti.

Osoba koja ima ANKSIOZNI poremećaj treba da se suoči sa problemom a ne da izbegava odredjene situacije, dogadjaje ili ljude zbog straha od odredjenih simptoma koji mogu da se jave u datom momentu.

Kod većine ljudi ANKSIOZNI poremećaj se javlja u blažem obliku, pa je za prevazilaženje problema često dovoljno da osoba koja ima ANKSIOZNI poremećaj promeni odredjene životne navike.

  • Dobar san – potrudite se da spavate kvalitetno i vremenski dovoljno, jer slab san doprinosi pogoršanju anksioznog stanja
  • Fizička aktivnost – postepeno u svoj život uvodite fizičku aktivnost koja vam najviše prija. Šetnja i vežbanje doprinose ne samo fizičkom nego i mentalnom zdravlju kao i poboljšanju IMUNITETA, jer umanjuju stres i loše raspoloženje
  • Droga i alkohol – mogu da pogoršaju anksiozno stanje
  • Kafa i cigarete – takodje loše utiču na ANKSIOZNOST, pogotovo kofein koji dovodi do pogoršanja, odnosno do povećanja simptoma anksioznosti
  • Zdrava ishrana – odredjene namirnice mogu pomoći u smanjenju simptoma (voće, povrće, riba, žitarice, itd)

Kod osoba koje imaju teži oblik anksioznosti može pomoći PSIHOTERAPIJA, gde osoba koja ima ANKSIOZNI poremećaj, zajedno sa psihoterapeutom radi na pronalaženju načina, odnosno na usvajanju odredjene strategije kako bi došli do što boljeg rezultata u poboljšanju opšteg stanja osobe.

Kod ovakvih težih oblika anksioznosti, gde osoba ima problema da funkcioniše normalno, kada nemože simptome da kontroliše, PSIHOTERAPIJA može dosta da pomogne.

Postoji još jedan način za prevazilaženje simptoma kada je baš teži oblik anksioznog stanja u pitanju a to je primena odredjenih lekova koje naravno mora da vam prepiše psihijatar, jer ne smete ništa da uzimate na svoju ruku. Lekovima se regulišu ozbiljniji simptomi anksioznosti.

Za prevazilaženje ANKSIOZNOSTI nisu dovoljni samo lekovi, jer se oni koriste samo u početnoj fazi i služe tome da ublaže simptome, kako bi osoba uz psihoterapiju i uz promenu odredjenih (a po osobu štetnih) životnih navika, mogla da se na adekvatan način izbori sa simptomima anksioznosti.

To je uglavnom proces koji traje, ali dobra stvar je u tome da su na početku simptomi anksioznosti jači, a kad osoba počne da radi na sebi u smislu promene životnih navika, psihoterapije , vežbanja itd… simptomi vremenom postaju sve slabiji i podnošljiviji, a dalje vremenom nestaju u potpunosti. Za prevazilaženje anksioznosti biće vam potrebna upornost i jaka volja i problem ćete rešiti sigurno.

Vežbe disanja kao lek za anksioznost

Anksioznost i stres možemo smanjiti i kontrolisanjem našeg disanja. Poznato je da kod anksioznog poremećaja može doći do brzog i plitkog disanja što doprinosi tome da anksioznost postaje jača, što dalje dovodi do napada panike, jer osoba stiče utisak da ne može da udahne vazduh a pri tome često zaboravlja da izdahne vazduh.

Zato je veoma bitno da obratimo pažnju na naše disanje kako bi smanjili nivo stresa i anksioznosti. U kombinaciji sa drugim oblicima rada na sebi, vežbe disanja su veoma korisne i delotvorne za prevazilaženje anksioznog stanja. Pravilnim disanjem smirujemo otkucaje srca, pozitivno delujemo na psihičko stanje, što doprinosi da mozak i naše telo funkcionišu normalno.

Jedna od tehnika disanja koja je jako delotvorna je tehnika gde treba da imate PRODUŽENI IZDAH

  • Pre nego što duboko udahnete, izdahnite sav vazduh iz pluća
  • Zatim zauzmite neki udoban polažaj. Možete da sednete u fotelju, legnete na krevet, itd… bitno je da je taj položaj opuštajući
  • Sledeći korak je da stavite ruku na stomak, tako da možete da osetite kako se ruka spušta ili podiže prilikom svakog udaha ili izdaha
  • Sledeći korak je da udahnete vazduh, udah neka traje četri sekunde, pa zatim izdah bez pauze, koji treba da traje nešto duže, odnosno pet do šest sekundi
  • Ponovite to nekoliko puta dnevno
  • Cilj je da vam izdah bude duži od udaha

Ako primenjujete ovaj način disanja više puta dnevno neko odredjeno vreme, posle odredjenog perioda ovaj proces će se automatizovati, pa će samim tim i njegova primena biti lakša. Sve u svemu od velike je važnosti da dišete sporo i da postanete svesni načina na koji dišete, jer na taj način možete stres, paniku ili anksioznost bolje kontrolisati.

Još jedna od delotvornih tehnika je TRBUŠNO DISANJE ili disanje iz dijafragme

  • Lezite na krevet sa jastucima ispod glave i kolena ili sednite u neku udobnu stolicu
  • Stavite jednu ruku na grudi a drugu na stomak
  • Udah kroz nos, grudi treba da ostanu mirne jer je u toku ove vežbe fokus na stomaku
  • Izdahnite vazduh kroz usta, stomačnim mišićima na kraju daha izbacite sav vazduh
  • DA bi ovaj način disanja postao automatski, mora da se primenjuje svakodnevno po više puta na dan

Postoji još mnogo tehnika disanja a jedna od njih koja se spominje u poslednje vreme i koja kažu utiče na poboljšanje opšteg stanja organizma ako se često primenjuje je pravilo 4 sekunde, što znači udah 4 sekunde, zadržavanje vazduha 4 sekunde i izdah 4 sekunde. Treba da se ponavlja više puta dnevno a pogotovo kada osećate neku nervozu u datom momentu, ili tremu pred neki javni nastup, ispit, itd… zato što pravilnim disanjem smanjujete nivo stresa u organizmu.

Razlika izmedju depresije i anksioznosti

Depresija i anksioznost kod neke osobe mogu da se jave istovremeno, veoma često osoba koja pati od anksioznog poremećaj nije sigurna da li ima i depresiju. Anksioznost i depresija su u svakom slučaju različite dijagnostičke kategorije, i imaju po nekoliko tipova poremećaja.

Osoba koja pati od anksioznosti može imati panični poremećaj, fobiju, generalizovani anksiozni poremećaj, itd… a sa druge strane kod depresije može imati blagu, umerenu ili tešku depresiju.

Depresija i anksioznost imaju dosta sličnih simptoma, ali i pored toga razlika izmedju ova dva stanja je velika. Glavna razlika je u tome što je kod depresije konstantno prisutan gubitak volje za svakodnevne aktivnosti, dok se kod anksioznog stanja osoba bori sa svakodnevnim izazovima.

Depresija može da se definiše kao poremećaj raspoloženja. Kod ovog stanja prisutno je konstantno stanje tuge, beznadežnosti, bezvoljnosti. Depresivna osoba konstantno oseća umor, nema motivaciju da radi bilo šta, gubitak volje za poslom ili odlazak u školu, izbegavanje prijatelja, odnosno osobi nije stalo do odnosa, problemi sa apetitom, spavanjem, itd… Treba napomenuti da različiti ljudi različito doživljavaju depresiju.

Anksiozno stanje je iščekivanje, strepnja, zabrinutost, neizvesnost. Anksiozna osoba predvidja buduće dogadjaje i ima osećaj da će joj se desiti nešto strašno. Zbog nagomilanog stresa kod osobe sa anksioznim poremećajem često se dešavaju panični napadi.

Simptomi anksiozne osobe su preterana plašljivost, strepnja, osećaj unutrašnjeg nemira, slaba koncentracija, slab san, osetljivost na buku, itd ovu su psihološki problemi a telesni simptomi su osećaj nedostatka vazduha, odnosno otežano disanje, lupanje srca, probadanje u grudima, suvoća usta, knedla u grlu ili otežano gutanje hrane, nadutost stomaka, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna želja, drhtanje ruku, trnci u nogama i rukama, itd…

Osobe koje imaju anksiozno stanje ili su pod stresom trebale bi promeniti svoje životne navike. Kao prvo i osnovno priznajte sami sebi da imate problem i krenite da radite na sebi u smislu poboljšanja svog zdravstvenog stanja. Odmarajte se dovoljno, vežbajte, radite stvari koje vas čine zadovoljnim i srećnim.

Prihvatite činjenicu da ne možete sve stvari da kontrolišete oko sebe. Pozitivan stav je ključ svega, potrudite se da negativne misli zamenite pozitivnim, odnosno gledajte na svet i na dešavanja oko vas što pozitivnije. Izbegavajte negativne ljude, okružite se prijateljima koji zrače pozitivnom energijom. Smanjite unos kafe i alkohola, hranite se redovno, dovoljno se odmarajte. Ponavljajte stalno neku vašu mantru tipa:

– OVO STANJE JE TRENUTNO I BRZO ĆE PROĆI

– SPREMAN/NA SAM DA SE IZLEČIM

– DANAS SE OSEĆAM BOLJE NEGO IKADA PRE

A možete da izmislite i neku svoju mantru koju će te da ponavljate često, mantra mora biti pozitivna kako bi svoje misli doveli u normalan tok. Sve u svemu treba se fokusirati na sadašnjost jer je bespotrebno živeti pod stresom zbog nekih budućih dogadjaja koje mi u većini slučajeva ne možemo da kontrolišemo. Većina stvari koje predvidjamo za budućnost se u stvari nikada i ne dogode.

8 мишљења на „ANKSIOZNOST – uzrok, simptomi i lečenje anksioznosti

  1. Повратни пинг: ALKOHOLIZAM – SREĆNI & ZDRAVI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s